Ognjen: mladi glumac
Julija: mlađa pozorišna rediteljka
Andro: njihov drug, glumac, kasnije upravnik pozorišta
Sanja: Androva žena, Julijina najbolja drugarica, dramska spisateljica
Peko: Julijin đed, višedecenijski upravnik pozorišta
Božo: Ognjenov đed, uvaženi doktor
Vaso: glumac, u predstavi tumači sebe, Ognjenovog oca Gorana, Ognjenovog druga Nikolu, Ministra kulture, kompozitora
Emina: glumica, u predstavi tumači sebe, Ognjenovu drugaricu Ivu, Ognjenovu majku, šeficu kabineta Ministra kulture, kostimografkinju
Statisti/dekorateri
Pozorišna scena. Bilo gdje uz dužne jezičke intervencije i izmjene imena.
Devedesete, dvijehiljadite, današnjica.
U toku su završni radovi na rekonstrukciji scene. Farba se pod, kače kulise. Dva mjesta u sredini prvog reda su prazna. Majstori cirkulišu, unose, iznose.
Ulaze ANDRO i SANJA zagrljeni.
SANJA
Dobar dan.
MAJSTORI
Dobar dan.
ANDRO
Kako ti se čini?
SANJA
Prelijepo izgleda.
ANDRO
Kritikovali su me što nisam modernizovao lože, stavio udobnija sjedišta, ali ja sam htio da sve bude autentično. Kao nekad.
SANJA
Stari nostalgičar.
ANDRO
Koji više ne gleda na svijet kroz ružičaste naočare.
SANJA
Dođe to s godinama. Ali, ostao si ti romantik, ništa se tu nije promijenilo.
ANDRO
Razočarani romantik.
SANJA
Romantik – idealista.
ANDRO
Drugim riječima, budala.
SANJA
Moja omiljena budala.
(ljube se)
ANDRO
Jeste li što pričale o tekstu?
SANJA
Držala sam se onoga što smo rekli.
ANDRO
Da pretpostavim da je odbila Čehova?
SANJA
Ništa mi nije pominjala. Ali znaš nju, voli Amerikance.
ANDRO
A Šekspir?
SANJA
Baš ništa mi nije rekla.
ANDRO
Je li to normalno?
SANJA
U posljednje vrijeme jeste.
ANDRO
I kako se to onda završava?
SANJA
Obično tako što ja kažem naslov, a ona kaže okej, ili ona kaže naslov, a ja kažem okej. Uvijek su veliki pisci, pokojni, pa nemamo oko čega da se posvađamo.
ANDRO
Najbolji pisac je pokojni pisac.
SANJA
Baš ti hvala.
ANDRO
Dobro je što je pristala da dođe.
SANJA
Ja nisam oduševljena, sve je to za nju još uvijek svježe.
ANDRO
Možda joj učini dobro.
SANJA
A možda je vrati u onaj krevet iz kojeg se jedva digla. Eno je!
(Ulazi JULIJA)
ANDRO
Kao kad smo mi bili mali, je l’ da?
JULIJA
Svaka čast.
SANJA
Nemoj da se rasplačeš, molim te, jer ću onda i ja i nema nam spasa.
JULIJA
Zar ti ja ličim na nekoga ko bi se rasplakao?
ANDRO
Ona to preventivno kaže!
JULIJA
A dobro, lagala bih kad bih rekla da mi je svejedno. Drago mi je što si sačuvao boju stolica.
ANDRO
Kad smo kod toga, pogledaj što piše na one dvije u sredini, u prvom redu.
JULIJA
Rezervisano za Peka Begovića, upravnika. Rezervisano za doktora Boža Ivanovića, Pekovog kuma. (na ivici suza koje vješto krije od Andra i Sanje): Uh. Ajmo o poslu.
ANDRO
Ajmo. Znaš zašto sam te zvao.
JULIJA
Da nastavimo gdje smo stali, ili kako?
ANDRO
Nova stranica, nova predstava.
JULIJA
Koliko glumaca?
ANDRO
Pa sad, imaj u vidu da nemam svoj ansambl i da svakoga plaćam honorarno.
JULIJA
Je li ti mnogo sedam?
ANDRO
Ne.
JULIJA
Neki će da igraju više uloga.
ANDRO
To je uvijek zanimljivo.
JULIJA
Za kad si mislio premijeru?
ANDRO
Šest nedjelja.
(pauza)
Vjeruješ li da me je strah da te pitam?
JULIJA
Nisam valjda toliko strašna!
ANDRO
Znaš da bih ja htio da radiš klasika.
JULIJA
Rekla mi je Sanja.
ANDRO
Ipak je to zicer. A i uželjela se publika. Više se od autorskih projekata ne može živjeti.
JULIJA
Sigurno.
ANDRO
Pa? Što ti se radi?
JULIJA
Autorski projekat.
ANDRO
Kuku meni.
SANJA
O čemu?
JULIJA
O nama.
ANDRO
A ne. To nikako. Bolje da radimo veliko dramsko djelo.
JULIJA
I da ostanemo nedorečeni dovijeka?
ANDRO
Ovo je otvaranje pozorišta, Julija. Nakon deset godina. Moramo da otvorimo nečim što će da bude sigurica. Pa poslije možemo da se igramo.
JULIJA
Zar nije lijepo da ga otvorimo pričom o tome kako je uopšte došlo do toga da ga zatvore?
ANDRO
Ubiću se. (Sanji): I ti misliš da je ovo dobra ideja?
SANJA
Ja mislim da je užasna ideja i da ću ja između vas dvoje da osijedim do kraja procesa, ali će da bude dobra predstava.
ANDRO
A ja brinuo što ćeš da forsiraš Amerikance, jebali te Amerikanci.
JULIJA
Eto, spasio si se.
ANDRO
Cure, ja mislim da ovo treba da odbijem.
JULIJA
Dobro.
ANDRO
Sad ćeš da mi kažeš da ćemo ili po tvome, ili nećeš režirati?
SANJA
Ja sigurno neću pisati.
ANDRO
E pa, na ucjene ne pristajem, posljedice me ne zanimaju!
JULIJA
Svakako ti hvala što si mislio na mene.
SANJA
I na mene. Vidimo se kući. (ljubi ga)
(Julija i Sanja odlaze)
ANDRO
Čekajte! Jebem vam mater žensku manipulativnu.
SANJA
Volimo i mi tebe.
JULIJA
Uvijek si bio dobar momak.
ANDRO
A dobar je i magarac, pa ga jašu.
JULIJA
Nemoj tako, ajde. Nego da pravimo podjelu.
ANDRO
Da čujem.
JULIJA
Pa, da počnemo od tebe.
ANDRO
Prva predstava kao upravnik, i da sam sebi dodijelim ulogu?
JULIJA
Dodijeliću ti je ja.
ANDRO
I što ako mi se ne sviđa kako predstavljaš, recimo, baš mene?
JULIJA
Toga nema. To zaboravi.
SANJA
Moraš da budeš „od krvi i mesa“.
ANDRO
Taman honorar manje.
SANJA
Radimo posljednja dva dana?
JULIJA
Mislim da ćemo da pustimo Aristotela da malo odmori ovoga puta.
SANJA
Od početka procesa onda?
JULIJA
Nisam još načisto.
SANJA
Ko nam sve treba?
ANDRO
Osim mene!
JULIJA
Glavne ćemo na kraju. Ajmo sad sporedne ženske.
SANJA
Majka, Iva, glumice, rediteljke… možda još nešto sitno, recimo neko od tehničke ekipe.
JULIJA
To će sve Emina.
(Ulazi EMINA)
EMINA
Đe ste, ljudi?
ANDRO
Kako je?
SANJA
Što se muških tiče, opet tata, glumci, reditelji, Nikola mali… I definitivno tvoj đed.
JULIJA
Vaso!
(Ulazi VASO)
VASO
Da ja nisam premlad za đeda?
SANJA
Treba li nam uopšte đed?
JULIJA
Naravno da nam treba đed.
SANJA
Možemo da počnemo i od đedove sahrane.
VASO
Idite u pičku materinu.
SANJA
Čekaj, brate. Polako. Brejnstormujemo.
ANDRO
Jebali vas Amerikanci.
SANJA
Ja mislim da nam svakako trebaju oba đeda. I da to ne treba miješati s ostalim ulogama.
(Ulaze PEKO i BOŽO)
PEKO I BOŽO
Dobar dan.
SANJA
Andro. Julija. I naravno Ognjen.
(Ulazi OGNJEN. Nastaje tajac. Prilazi mu Julija.)
JULIJA
Hej.
OGNJEN
Hej.
(Grle se. Odavno se nisu vidjeli.)
SANJA
A pošto je autorski projekat, dalje ćemo vidjeti usput.
ANDRO
Kuku meni.
JULIJA
Krećemo!
90-e godine. Emina i Vaso su vrlo mladi glumci. Probaju Noru i Helmera iz „Lutkine kuće“. Sanja je mladi dramaturg, prati tekst i ispravlja ih. Peko sjedi na svojoj stolici, krišom pije. Julija je pored njega, prati što se dešava na sceni i napamet zna svaku riječ. Ono što glumci izgovaraju pogrešno, Julija izgovara tačno.
VASO
O, ti zaslijepljeno, neiskusno stvorenje!
EMINA
Moram pokušati da steknem iskustvo, Torvalde.
VASO
Da napustiš svoju kuću, svog muža, svoju djecu! Pa…
SANJA
(suflira): Zamisli…
VASO
…zamisli šta će svijet reći!
EMINA
Tu ne mogu imati nikakvih obzira. Znam samo da je ovo meni potrebno.
VASO
O, to je užasno. Zar tako da napustiš svoje najvažnije…
SANJA
(suflira): Najsvetije…
VASO
Najsvetije dužnosti. (Sanji): Možeš li da nas ne prekidaš, neka ide tekst tako kako ide, pa ćemo se snalaziti?
SANJA
Ne mogu jer ga ne znate, a i nije ti baš Ibzen neki jado tamo, da ga prekrajaš kako ti je volja.
VASO
Zar tako da zapuštaš svoje najsvetije dužnosti?
EMINA
Što ti smatraš mojim najsvetijim dužnostima?
VASO
Ti si, prije svega…
SANJA
(suflira): U prvom redu ti si…
VASO
Ajde u pičku materinu!
PEKO
Ne fukaraj, Vaso!
VASO
Nije, čiko Peko, nego je normalno da se ovo dešava. Premalo igramo.
PEKO
Što znači da imaš masu vremena da ponoviš tekst prije igranja.
VASO
A jes, čiko Peko, ali kad bismo igrali češće –
PEKO
Igramo koliko igramo. Vidiš li, jadan, kakva je kriza svuđe? Kome god rečem da mi trebaju pare za pozorište, gleda me ka da sam siša s uma.
VASO
Onda je, čiko Peko, poštenije i zatvorit.
PEKO
E za to će, boga mi, morat da popričekaju da odem u penziju. Dok je mene ođe, pozorište ne dam. No ajte vi uzmite jedno uru pauze da ponovite taj tekst, pa ćemo za uru svi bit pametniji.
(Izlaze Vaso, Emina i Sanja.)
JULIJA
Deda.
PEKO
Hm?
JULIJA
Zašto te gledaju kao da si sišao s uma kad tražiš pare za pozorište?
PEKO
Zato, sunce moje, što ovaj naš naopaki narod ne razumije da će ostati bez duše ako im uzmemo pozorište. Posebno u ovakvim vremenima.
JULIJA
Kako se pozorište uzima?
PEKO
Pa, svaki put kad neko preskoči predstavu da bi gledao Kasandru i one druge gluposti koje ti baba gleda, pozorište se pomalo uzme. I tako, malo po malo, ode ono.
JULIJA
U prošlost?
PEKO
U utopiju. Znaš li što je utopija?
JULIJA
Učili smo.
(Ulaze Božo i Ognjen)
PEKO
Kume!
BOŽO
Kako to ide?
PEKO
Vaso ne zna replike, pa mu je pozorište krivo. A đe si ti, Ogi? Jesi dobar?
OGNJEN
Vazda, čiko Peko.
PEKO
Ti ne poznaješ moju unuku, je li?
(Julija je istog trena opčinjena Ognjenom)
BOŽO
Ajte tamo, gledajte probu, puštite mene i Peka da progovorimo.
(Julija i Ognjen se pomjeraju na drugo mjesto. Peko i Božo piju zajedno.)
BOŽO
I? Što veli naš vrli Ministar?
PEKO
Opet mi je skresa budžet. Ne znam, Božo, kako ću ovako. Jedva imam za plate. Da bi moga da pravim predstave, mora bi da otpuštim makar troje. A ako otpuštim to troje, nit imam s kim pravit predstave, niti igrat ove što gostuju.
BOŽO
Ja danas nisam ima konac.
PEKO
Kakav konac?
BOŽO
Da ušijem čoeka, Peko.
PEKO
Kuku. A ja kukam o pozorištu.
BOŽO
Neka, neka. I to je lijek.
PEKO
Ti si, kume, jedini koji me vazda razumije. Aj uzdravlje.
(Julija i Ognjen)
OGNJEN
Kako se zoveš?
JULIJA
Julija.
OGNJEN
Đe živiš?
JULIJA
Ovdje.
OGNJEN
Od kad to?
JULIJA
Od sad. A ti?
OGNJEN
Vazda ođe. Nema ljepšega mjesta. Bez u Ameriku.
JULIJA
Što baš Ameriku?
OGNJEN
Tako što tamo svako može da postane ono što želi. I tamo prave najbolje filmove na svijet.
JULIJA
Reci to Francuzima.
OGNJEN
Ti gledaš francuske filmove?
JULIJA
Pa, ponekad, s tatom. (pauza) U ovo bi se pozorište čovjek lako mogao zaljubiti.
OGNJEN
Ih. Da se ja pitam, ništa drugo u životu ne bih radio.
JULIJA
A ko se pita što ćeš ti da radiš u životu?
OGNJEN
Ma ja to kažem samo onako.
SANJA
Dosta je ovoga.
JULIJA
Misliš?
SANJA
Pa, upoznali ste se, svidio ti se, Peko ima finansijske probleme, Vaso ne zna tekst –
VASO (o.s.)
Udri, udri ti po Vasu!
JULIJA
(Sanji): U pravu si. Idemo dalje.
SANJA
Deset godina kasnije.
Deset godina kasnije. Andro stoji sam na sceni. Preko puta njega su Vaso i Emina, koji igraju profesore.
VASO/PROFESOR
O, pa mi se već znamo.
ANDRO
Tako je.
EMINA/PROFESORICA
Andro, je li tako?
ANDRO
Jeste.
VASO/PROFESOR
Koji vam je ovo put da izlazite na prijemni, Andro?
ANDRO
(Juliji i Sanji) Zajebavate li me s ovim?
JULIJA I SANJA
Andro!
ANDRO
Onda mi promijenite ime!
VASO/PROFESOR
Koji vam je ovo put da izlazite na prijemni, Ljubo?
ANDRO
Četvrti.
EMINA/PROFESORICA
A što se promijenilo od trećeg?
ANDRO
Spremao sam se.
EMINA/PROFESORICA
Prošli put niste?
ANDRO
Sad sam još više.
VASO/PROFESOR
Ne jebe lijepi, no uporni.
EMINA/PROFESORICA
Da čujemo monolog.
ANDRO
(vrlo solidno, ali ne i veličanstveno): Mirko iz Maratonaca: Sve razumem kad mi se lepo kaže. Meni je jasno da ti moraš, po nekim statistikama, da se tucaš četri hiljade puta u životu. To mi je jasno, ali si mi to morala reći! Morala si reći: Mirko, tvoj svet je težak. Dosadio si mi. Nosi se sa tim tvojim ludačkim planovima. Oslobodi me jednom. Ti me u ovoj jazbini držiš kao zatvorenika. Plašiš se da me izvedeš iz kuće, u kojoj je samo mrak. I ja bih te pustio na ulicu. Ti bi otrčala kao onaj pas što je otrčao. Ne bi se okrenula. Ne bi, draga Kristina. Ja sam tebe i tebi slične odavno pročitao. Ja vas leđima osećam i vidim.
(Ulazi Ognjen)
VASO/PROFESOR
Ime?
OGNJEN
Ognjen Ivanović.
EMINA/PROFESORICA
Koliko imate godina, Ognjene?
OGNJEN
Dvadeset jednu.
VASO/PROFESOR
Kako to da tek sad izlazite? Već negdje studirate, ili ste pravili pauzu?
OGNJEN
Treća sam godina prava.
VASO/PROFESOR
Pa što bi? Ne ide pravo, a?
OGNJEN
Imam sve desetke.
EMINA/PROFESORICA
Ali?
OGNJEN
Ne mogu ja bez ovoga.
VASO/PROFESOR
Što ste spremili?
OGNJEN
Vilija Lomana.
VASO/PROFESOR
(zadovoljno): Izvolite.
(Dok Ognjen govori, Vaso i Emina prelaze u uloge njegovih roditelja, koji nervozno slušaju njegov monolog.)
OGNJEN
(blistavo, da se osjeti velika razlika u odnosu na Andra): Moj otac je godinu dana živio na Aljasci. On je bio avanturista. Naša porodična crta je samopouzdanje. Mislio sam da odem sa starijim bratom i da pokušam da nađem oca, pa možda i da ostanem s njim na sjeveru. I gotovo bih otišao da nisam sreo jednog trgovačkog putnika. U Parker Hausu. Znao je gdje je Stinglman. Imao je 84 godine i trgovao je sa trideset jednom državom. I deda je odlazio u svoju sobu, oblačio zelene somotske papuče – to neću nikad zaboraviti – dizao slušalicu, zvao kupce i, ne napuštajući svoju sobu, u svojoj 84-toj godini, zarađivao svoj hljeb. I kad sam to video, učinilo mi se da za mene nema ništa bolje od trgovine. Jer, što je ljepše nego kad čovjek u svojoj 84-toj godini može da putuje, i to u trideset raznih mjesta, da diže slušalicu i da ga poziva, voli i pomaže toliko ljudi? Znaš li to? A kad je umro – uzgred budi rečeno umro je kao trgovački putnik – bio je u zelenim somotskim papučama u vagonu za pušenje, idući za Boston. Kad je umro, stotine trgovačkih putnika i kupaca bilo je na njegovoj sahrani. Mjesecima posle toga bilo je tužno u mnogim vozovima… (primjećuje oca i majku, staje)
VASO/OTAC
(ljut, strog): Što ovo treba da znači?!
OGNJEN
Tata…
EMINA/MAJKA
Što je ovo?
VASO/OTAC
Kakve su ovo bolesti? Što?
OGNJEN
Nisu to bolesti!
EMINA/MAJKA
Ne podiži ton na oca! Da si se smjesta izvinio!
OGNJEN
Izvini. (za sebe): Nisu bolesti…
VASO/OTAC
Dvije i po godine studija da baciš kroz prozor, je li? Za što? Da budeš glumac?
EMINA/MAJKA
Krpa svakom reditelju koji prošeta ovuda?
VASO/OTAC
Da može svaka budala i narkoman da liječi frustracije nad tobom?
EMINA/MAJKA
I da živiš i radiš sa budalama i narkomanima? Da postaneš jedan od njih?
OGNJEN
Ja se na pravo ne vraćam.
VASO/OTAC
Vraćaš boga mi. Ako misliš da studiraš o našem trošku.
EMINA/MAJKA
I da živiš pod našim krovom.
OGNJEN
Snaći ću se ja i bez vas. Ponudili su mi stipendiju. Živjeću u domu.
EMINA/MAJKA
Pored svoje kuće da živiš u domu?
(Ulazi Božo.)
BOŽO
Nećeš, boga mi, dok sam ja živ.
VASO/OTAC
Tata, objasni mu ti da je ovo ludost.
BOŽO
Ti muči tu.
EMINA/MAJKA
Čika Božo –
BOŽO
Nemoj ti meni čika Božo. Gora si od muža. Što ste pojahali toga momka?
EMINA/MAJKA
Nemojte da mi kažete da ga podržavate u ovoj gluposti!
BOŽO
(Ognjenu): Oćeš da budeš glumac?
OGNJEN
Hoću.
BOŽO
Zašto?
OGNJEN
Jer ovamo osjećam da ne mogu da dišem.
BOŽO
Idi, spakuj se. Čekam te doma.
(Ognjen zahvalno grli dedu i ljubi ga, pa istrčava sa scene.)
VASO/OTAC
Nije bila poenta u tome, tata.
JULIJA
Vaso, kad igraš Ogijevog tatu, zatvori se malo u odnosu na Boža. Tako. Da se vidi nelagoda i zategnutost. Emina, ti prekrsti ruke i nervozno cupkaj nogom. Ne smiješ da mu odgovoriš bezobrazno, svekar ti je, a trenutno ga mrziš. Božo, daj sad onu repliku.
BOŽO
(Vasu): Vidiš li, Gorane, jadan, da ti je sin nesrećan? Da se više uopšte ne smije?
JULIJA
Stanite sad tako na tren, u tišini, ova replika mora da vas zamisli: “vidiš li, Gorane, jadan – (Sanji): mogli bismo bez ovoga jadan –
SANJA
Autentično je.
JULIJA
Neka je, valjda se može uraditi jedan komad gdje govore stariji Crnogorci, a da nema “čoče”, “jadan” i “kukala mi majka”.
SANJA
Zaboravila si „mrčio se“.
JULIJA
(Božu): Ajde još jednom, molim te.
BOŽO
Vidiš li, Gorane, da ti je sin nesrećan? Da se uopšte više ne smije?
SANJA
Ja bih sad ovdje stala.
JULIJA
Stop! Hvala svima. (Sanji): Ajmo sad etidu.
Etida. Peko i Božo su na svojim mjestima u publici. Andro, Ognjen, Emina i Vaso su na sceni, igraju niz situacija iz različitih predstava, koje se odvijaju brzo i smjenjuju filmski, pa su samim tim vrlo komične. Kako odmiču, tako predstave opadaju kvalitetom i postaju sve komercijalnije, da bi na kraju prešle u potpuni treš.
Na kraju etide su svi mrtvi umorni i demotivisani. Vaso i Emina su u ovoj sceni Ognjenovi i Androvi klasići Nikola i Iva.
Ulazi Julija. Ognjen je presrećan što je vidi. Julija treperi u Ognjenovom prisustvu. Grle se dugo.
OGNJEN
O, ko nam je to došao?
JULIJA
S aerodroma pravo ovdje.
ANDRO
Da dobro osjetiš razliku između onoga gore i ovoga ovdje.
JULIJA
Ne zavaravaj se.
(Dok govore, Julija se grli sa svima, najtoplije sa đedom.)
PEKO
Vazda ja to govorim, no me niko ne sluša: ništa mi gori nismo od bilo koga. Samo smo malo manji.
BOŽO
I dobri smo ljudi, brate mili. Zar ne?
VASO/NIKOLA
Da nazdravimo?
PEKO
Nego što!
ANDRO
Nikola, brate, moraš da prestaneš da nas nalivaš.
VASO/NIKOLA
A ti, brate, prestani da nam izigravaš tatu.
ANDRO
Pet dana pred premijeru, niko nije u pamet već od deset ujutro.
OGNJEN
Je li nam čudo?
EMINA/IVA
Ovo više nema smisla, čika Peko.
ANDRO
Ovo je pozorište u kojem se nekad igrao Hamlet. Što je ovo što
sad radimo?
JULIJA
Stvarno deda, što ti je ovo?
PEKO
Savremeni domaći tekst!
VASO/NIKOLA
Ne sprdajte se, imamo mi dobrih pisaca. Ko je ova budala?
PEKO
Budalu smo dobili za džabe.
BOŽO
A jes ti ovo grozno, moj Peko.
PEKO
Nemoj i ti počinjat, kumim te kapicom.
(Peko, Božo, Andro, Vaso i Emina se udaljavaju i nastavljaju da raspravljaju o predstavi. Julija i Ognjen ostaju sami.)
JULIJA
Što ima novo kod tebe?
OGNJEN
Po čitav dan ovđe.
JULIJA
A tvoji?
OGNJEN
Sve isto.
JULIJA
E jesu tvrdoglavi.
OGNJEN
(laže sebe): Radi mene kako oće, no mi je đeda žao. Teško mu pada to. (pauza) A ti? Završila?
JULIJA
Još diplomski.
OGNJEN
Ih. Što bih dao da igram u tvojoj diplomskoj predstavi.
JULIJA
I ja bih voljela da igraš u mojoj diplomskoj predstavi. Igraćeš u ovima poslije.
OGNJEN
Nedostajala si mi, da znaš. (grli je)
JULIJA
I ti meni. I koliko god da je imbecilno ovo što sad radite, odličan si.
OGNJEN
Znaš, ponudili su mi seriju.
JULIJA
Opa!
OGNJEN
Rado bih se preusmjerio na to, da ti pravo kažem. Ne mogu dovijeka da zavisim od đeda.
JULIJA
Ali ti se ne ide iz pozorišta.
OGNJEN
Kako me ti uvijek razumiješ. Ti i đed. Vi ste moji ljudi. Bez vas mogu i da umrem.
(Pauza. Julijina osjećanja su očigledna. Ognjenova su konfuzna.)
Glasna muzika, žurka. Ulazi Vaso u ulozi Nikole, Emina u ulozi Ive, Andro. Svi su pripiti i veseli, ali je Ognjen u vidno gorem stanju od ostalih, tetura.
VASO
Motamo li?
OGNJEN
(galami): No što ćemo! (pokazuje na Juliju): Iva, je l’ vidiš ovu đevojku?
EMINA
Kuku, ja vidim dvije!
(Smijeh)
OGNJEN
E pa te dvije đevojke su ti najbolji čoek na svijet. Kapiraš? To mi je najbolja drugarica u životu. Najbolja. Drugarčina!
(Duvaju. Julija uzima najmanje, Ognjen najviše.)
JULIJA
(Andru): Je li često ovakav?
ANDRO
Svaki dan.
(Pijani pir. Skače se po muzici. Ognjen čas kod Julije, čas kod Emine/Ive. Julija je ljubomorna.
Andro se mota oko Julije, ali mu je jasno da ona stalno gleda u Ognjena, pa se stidi da joj priđe.
Andro se okreće prema Sanji, koja mu klima glavom, stavlja mu do znanja da je sve u redu. Andro se ponovo okreće Juliji.)
JULIJA
Koma sam.
ANDRO
Što ima veze?
(Andro se naginje da poljubi Juliju, ali uskače Ognjen i grli je, odvlači je.)
OGNJEN
Ajmo odavde!
JULIJA
Gdje?
OGNJEN
Nemam pojma! Ajmo odavde!
JULIJA
Čeka te Iva, Ogi.
OGNJEN
Ona je tu svaki dan, ti nisi.
JULIJA
Ja sam uvijek tu. Na ovaj ili onaj način.
OGNJEN
Obožavam te, znaš li to?
JULIJA
Znam.
OGNJEN
(urla): Obožavam!
(Grli je, igraju. Emina/Iva ih posmatra.)
Ulaze Peko i Božo, gledaju ostale kako pijano i naduvano igraju. Nadvikuju se s muzikom.
PEKO
Kume, jesam li ja išćućao, ili mi ovo nismo baš ovako?
BOŽO
Ne kume. Ovo je mlado sve poluđelo. (viče na ostale): Tišina tu! Dosta je bilo!
(Muzika prestaje, oni staju.)
Kakvo je to ponašanje?
VASO/NIKOLA
A malo se popilo, čiko Božo.
PEKO
Ajte svi na spavanje. Ajde!
BOŽO
(Ognjenu): A ti bi mogao malo da skalaš, znaš.
OGNJEN
Oću, deda. I tebe obožavam, da znaš!
(Mladi izlaze.)
BOŽO
Nema ođe leba, kume.
PEKO
Ne prećeruj. Provode se. No znaš što je novo? Najavio mi se Ministar danas. Lijepo znam što će da mi kaže.
(Ulazi Vaso u ulozi Ministra kulture, Emina u ulozi šefice kabineta.)
VASO/MINISTAR
Dobar dan, Peko. Dobar dan.
EMINA, PEKO i BOŽO
Dobar dan.
VASO/MINISTAR
Čestitam premijeru.
PEKO
Hvala, Ministre.
VASO/MINISTAR
(Božu): A vi ste?
PEKO
Doktor Božo Ivanović, specijalista opšte hirurgije.
VASO/MINISTAR
Moje poštovanje. Peko, mislim da je red da popričamo otvoreno.
PEKO
Aj vala, otvoreno.
VASO/MINISTAR
Ovo više ne ide.
PEKO
Kako će ić, Ministre, kad smo dužni i bogu i narodu? Niko neće da nam gostuje jer nismo platili gostovanja, niko neće da nam igra jer smo dužni honorare, a tehnika mi prijeti štrajkom jer smo i plate dužni.
VASO/MINISTAR
Teška su vremena, Peko. A ovdje, koliko vidim, problemi prevazilaze plate i dugovanja. Zgrada se raspada. Pogledajte na što vam liči gledalište. Stigle su pritužbe glumaca – (okreće se Emini)
EMINA/ŠEFICA KABINETA
Tuševi ne rade, nakon predstave se peru hladnom vodom iznad lavaboa, grijanje je pokvareno, klime nema.
VASO/MINISTAR
Mislim da je vrijeme da tražimo sredstva da se zgrada renovira. Ili od kapitalnog budžeta, ili od evropskih fondova.
PEKO
To bi bilo fenomenalno.
VASO/MINISTAR
A do tad da zatvorimo.
PEKO
Potpuno?
VASO/MINISTAR
Potpuno.
PEKO
I prije nego što nađete pare?
VASO/MINISTAR
Ja drugo rješenje ne vidim.
PEKO
Znači, ja do penzije neću dočekat da ga otvorim.
VASO/MINISTAR
Uvijek će vas čekati mjesto u prvom redu.
BOŽO
Taman fino, Peko. Da se neko drugi śekira, a ti samo da lijepo dođeš na gotovo i uživaš.
VASO/MINISTAR
Još ovu premijeru i da zatvaramo.
PEKO
A to ne nikako. Molim vas. Nemojte da nam ovo bude posljednja premijera, da ostajemo za bruku. Nemojte da meni ovo bude posljednja premijera!
BOŽO
Red je, vala, nakon tries godina, da se čovjek oprosti dobrom predstavom.
VASO/MINISTAR
Što predlažete?
PEKO
Da nam Ministarstvo finansira još jednu predstavu. Dobar naslov. Kvalitetan.
VASO/MINISTAR
Kraj je godine. Nema Ministarstvo sredstava za bilo što skupo. Niti smo planirali u budžetu za iduću godinu.
PEKO
Recite koliko imate, ja ću sve organizovat.
VASO/MINISTAR
Spakujte se u pet hiljada.
PEKO
Kako, Ministre?
VASO/MINISTAR
Toliko imam. Ako vam ne valja, vi ne morate.
PEKO
Valjaće mi.
(Vaso i Emina idu ka izlazu. Vaso zastaje.)
VASO/MINISTAR
A koji ćete naslov da radite?
PEKO
Pa, imam jednu ideju, s obzirom na situaciju.
Ulazi Julija.
JULIJA
„Dugo putovanje u noć?“ Ti nisi normalan.
PEKO
Zar nije prikladno?
JULIJA
Tematski nigdje veze.
PEKO
Ali naslov…
JULIJA
Zovi nekoga drugoga.
PEKO
Zar ti ne voliš Amerikance?
JULIJA
Volim Amerikance i to je prelijep komad.
PEKO
Ali?
JULIJA
Unuka sam ti. Nije red da meni daješ režiju. Uostalom, treba da pravimo predstavu koja će da bude mrtvo slovo na papiru. Pozorište zatvora nakon premijere, ide na – dugo putovanje u noć.
PEKO
Vidiš da je idealan naslov.
JULIJA
Deda, kako da spremamo predstavu koja se nigdje neće igrati?
PEKO
Ugovorio sam koprodukciju. Igraće se kod koproducenta. Stalni repertoar, minimum jednom mjesečno.
JULIJA
Strava. Ali to ne mijenja činjenicu da je nepotizam.
PEKO
Pa neka me smijene!
JULIJA
Majko mila. Prva profesionalna režija, i ja odmah Judžina Onila.
PEKO
Profesionalna, ali volonterska. Imam ukupno pet hiljada budžeta.
JULIJA
Nisi me valjda zvao samo zbog toga?
SANJA
(upada): Što je to sad bitno?
JULIJA
Što ti sad smeta?
SANJA
Meni je ovo sad bespotrebno raspričavanje. Poenta je da si pristala da režiraš.
PEKO
I da bi bolje bilo da nije.
(Peko izlazi.)
JULIJA
Mučno je gledati ovoliko duhova.
SANJA
Meni je muž ljut. Kaže da ga prikazujemo kao luzera.
JULIJA
Što misliš ti da mi završavamo ovaj prvi čin?
SANJA
Da završavamo.
JULIJA
I što sad?
SANJA
Ogi i Dugo putovanje u noć.
Utrčava Ognjen, euforičan.
JULIJA
Evo ga! Naša nova TV zvijezda!
OGNJEN
Što ja to čujem? Je li istina?
JULIJA
Ne znam, što si čuo?
OGNJEN
Judžin Onil? Je li stvarno? I to tvoja režija?
JULIJA
Svi su izgledi.
(Ognjen skače od sreće, pa trči pobjednički krug po sceni.)
Što se ti toliko raduješ?
OGNJEN
Ne razumijem pitanje.
JULIJA
To ti podrazumijevaš da ćeš da budeš u podjeli, je li?
OGNJEN
Oprosti, na tu temu odbijam da se zajebavam.
JULIJA
A serija?
OGNJEN
Imam još deset snimajućih dana i taman pauza do septembra.
JULIJA
Deset dana? Ja počinjem proces sjutra!
OGNJEN
Pa dobro, malo ćeš bit fleksibilna prema meni dok ovo ne prođe i onda sam sav tvoj.
JULIJA
Možeš li da prestaneš da trčiš gore-dolje, smučiće mi se?
OGNJEN
Što ću kad imam višak energije.
JULIJA
Dođi ovamo. Sjedi pored mene.
OGNJEN
Evo je, već režira. (posluša je)
JULIJA
Što se dešava s tobom?
OGNJEN
Snimanja od jutra do mraka. I gomila nekakvih glupih intervjua. Sad sam odjednom, možeš mislit, strašno interesantan. Znaš što mi je najjače? Odjednom sam i seksi. Do juče nisam bio, sad jesam. Muževan samo tako. Jesam li ja tebi muževan?
JULIJA
Ne baš kao što ti je baba bila, ali nisi loš.
OGNJEN
Mislim, nije da mi smeta. Super ako jesam muževan. Samo što mi nije jasno đe sam bio do sad.
JULIJA
A inače si okej, je li?
OGNJEN
(odjednom ozbiljan): Jesi li se to naoštrila da mi popuješ kao Andro? Kako mnogo brzo živim, kako su Džoni i Iva loše društvo, ili što već…
JULIJA
Neću da ti popujem kao Andro.
OGNJEN
E dobro je. Jer to onda ne bismo bili mi.
JULIJA
Mi?
OGNJEN
Tako je. Mi. Mi smo ono dvoje koji jedno drugo prihvataju takve kakvi smo. Ono dvoje što sve razumiju, a i onda kad ne razumiju, tu su. To smo mi.
JULIJA
Zato te i pitam, Ogi. Htjela bih da razumijem. Ne ovu buku spolja. Budi bučan. Ne smeta mi. Pij sa Nikolom, kreši se s Ivom, kako god. Samo bih da znam odakle to stiže.
OGNJEN
I ja isto.
JULIJA
Jesi li ti uopšte srećan?
OGNJEN
(zavodljivo): Biću ako mi daš ulogu.
JULIJA
Manipulatoru. Odgovori mi na pitanje.
OGNJEN
Koga ćeš da mi daš?
JULIJA
Čuješ li ti što te pitam?
OGNJEN
(euforija iščezava): Ja ne znam ni što to znači.
JULIJA
Pa kako si?
OGNJEN
Super. Letim.
JULIJA
Što će ti onda uloga u mojoj maloj predstavi?
OGNJEN
Zato što je tvoja.
JULIJA
Kaješ li se zbog onoga što se desilo s tvojima?
OGNJEN
Ponekad. (pauza, pa ponovo neprirodno veseo): I? Koga ćeš da mi daš?
JULIJA
Nikoga, bitango.
OGNJEN
Džejmija ili Edmunda? Alkoholičara ili bolešljivca? Ajde, reci mi!
JULIJA
Samo deset snimajućih?
OGNJEN
I to ne po cijele dane.
JULIJA
Nema alkohola ni prije proba, ni tokom?
OGNJEN
Obećavam.
JULIJA
Ni duvanja?
OGNJEN
Jeba mi majku, ajde, nema. Časna riječ.
JULIJA
Ja mislim da ti treba da igraš Džejmija.
(Ognjen je vidno oduševljen. Grle se.)
Svi su na sceni, đedovi na svojim stolicama.
ANDRO
Nemoj da se ljutiš, Julija, ali ovo je pogrešna podjela. Potpuno je neprirodno da ja igram Edmunda, a Ognjen Džejmija.
JULIJA
Andro, podjednako su važne uloge.
ANDRO
Ne pričam iz tog ugla.
JULIJA
Ja mislim da je podjela tačna.
ANDRO
A ja mislim da je ovo prekrupan zalogaj za početnicu.
JULIJA
Pa ti, Andro, izađi iz predstave dok si na vrijeme. (pauza) Ništa? Onda da počnemo. Radnja komada se odvija 1912. godine. Mi nećemo forsirati epohu kostimima, ali nećemo ni osavremenjavati i davati im mobilne telefone, laptopove i slično. Komad prikazuje istinite okolnosti i odnose u stvarnoj porodici Judžina O’Nila. To je bila godina kad je on obolio od tuberkuloze i otišao u sanatorijum. Likovi su njegov otac, majka, stariji brat i on. Vaso, ti igraš oca, Emina igra majku, Ognjen je Džejmi, Andro je Edmund. Kratko se pojavljuje i služavka, a pošto nemamo para za služavku, igraću je ja. Jeste li svi pročitali tekst?
SVI OSIM VASA
Da.
VASO
Na fakultetu.
EMINA
Što čini Vaso s tekstovima…
VASO
Vaso se ovđe opuči, prema tome…
JULIJA
Koja je tema komada?
OGNJEN
Krivica. Svi joj robuju. Ne mogu jedni drugima da oproste greške iz prošlosti. A ni sebi.
ANDRO
I onda su svi muškarci stalno pijani, a majka je nadrogirana.
EMINA
Majka je morfinistkinja. Kakav izraz, a?
JULIJA
I svi su zaglavljeni. Dijelom zato što finansijski zavise jedni od drugih, ali najviše zato što se, uprkos svemu, vole. Nije li to usud većine naših porodica? Da satiru jedni druge, a ne mogu jedni bez drugih?
(Scenski radnici pretvaraju scenu u krug.)
JULIJA
Glavna tema nam je taj njihov začarani krug, sa jasno definisanim dramaturškim vektorima koji idu u smjeru ovog ili onog lica. Ta vektorizacija postaje mreža koja je i dalje vrlo očigledna, pravilna, zagrijava se kada porodica otkrije da je Meri ponovo na morfijumu, i dostiže očiglednu tačku usijanja u četvrtom činu, kada se svi predaju i kada začarani krug pobjeđuje. Je li svima to jasno?
(Svi potvrdno ćute i počinju da prate uputstva.)
JULIJA
Na početku je svjetlost. Dan je sunčan, Meri je zadovoljna. Meri živi u laži. Ulaze Meri i Tajron!
(Ulaze Vaso i Emina)
VASO/TAJRON
Boga mi, Meri, sad čovjek ima što i da uhvati. Otkako si dobila tih desetak kila…
EMINA/MERI
Hoćeš, dragi, da kažeš da sam se pregojila? Trebalo bi doista da smršam.
JULIJA
Miči „dragi“ i „doista“.
EMINA/MERI
Hoćeš da kažeš da sam se pregojila? Trebalo bi da smršam.
OGNJEN
(šapuće Juliji): Odoh na snimanje. Fenomenalna si.
(Ljubi je u obraz. Julija je zadovoljna. Andro je ljubomoran.)
Smjenjuju se scene iz „Dugo putovanje u noć“ koje zapravo prepričavaju dobar dio komada.
EMINA/MERI
Nisam nespokojna. Nemam razloga. Zbog čega misliš da sam nespokojna?
VASO/TAJRON
Pa… ni zbog čega. Sem što si poslednjih nekoliko dana izgledala pomalo razdražljiva.
(Ognjen i Vaso)
VASO/TAJRON
(bijesan): Odavno sam prestao da se nadam da ćeš da promijeniš narav. I ti se usuđuješ da govoriš o tome što sam u stanju da platim?
(zvoni nečiji telefon)
Kao da si ti ikad znao što znači dolar, i da ćeš ikad znati?! Svake subote daješ čitavu platu na kurve i na viski! (iskače iz lika, viče): Hoće li neko ugasiti taj jebeni telefon?!
ANDRO
Izvinjavam se. (traga za telefonom, gasi ga)
(Emina i Andro)
EMINA/MERI
(razdražljivo): Reci istinu. Otkud sad odjednom sumnjaš?
ANDRO/EDMUND
To nije tačno!
EMINA/MERI
Sumnjaš! Tvoj otac i Džejmi takođe. Naročito Džejmi! (ruke joj drhte): Misliš li da je prijatno živjeti ovako, okružena stalnim sumnjičanjem, i znati da te svi uhode, i da ti niko ne vjeruje?
(Ognjen i Andro. Ognjen briljira.)
OGNJEN/DŽEJMI
Idiote! Što si je ostavio tako dugo samu? Mogao si tuda da se muvaš.
ANDRO/EDMUND
Nisam mogao. Optužila me je, i ne samo mene, već i tebe i tatu, da je stalno uhodimo i da u nju sumnjamo. Postidjela me je. Jer mora da se grozno osjeća. A dala mi je svoju najčasniju riječ…
OGNJEN/DŽEJMI
Slušaj, mali. Znam da me smatraš za teškog cinika, ali zapamti da sam u čitavu tu igru malo upućeniji nego ti. Tata i ja smo krili od tebe, Ali meni je bilo sve savršeno jasno čitavih deset ili i više godina prije nego što smo morali tebi da kažemo!
(Emina i Vaso, Ognjen ide do Julije.)
EMINA/MERI
Molim te, prestani da zuriš! Čovjek bi pomislio da me optužuješ… (Onda, preklinjući): Džejmse! Ti ne shvataš!
VASO/TAJRON
(s tupom srdžbom): Shvatam da sam bio najveći idiot što sam ti vjerovao!
JULIJA
Ajmo pauzu! Ne mogu više.
VASO
Aj fala bogu. Mislio sam da nemaš „off“ dugme.
OGNJEN
A jesi malo fanatik.
JULIJA
Malo.
OGNJEN
Ali smo dobri.
JULIJA
Nismo loši.
OGNJEN
I ja sam dobar. Držim datu riječ.
JULIJA
Cvećkica moja.
VASO
Božo je opet prikunjao, a?
(Božu je klonula glava.)
PEKO
Viđite što penzija učini od čoeka. Pa se čudite što ja neću.
JULIJA
Oćeš, oćeš, kako ti se neće.
OGNJEN
Mogli bismo, vala, na jedan zajednički ručak. Sa sve đedovima.
ANDRO
Kod Miška na ćevape.
OGNJEN
Budi ga, čiko Pero.
PEKO
Božo, budi se. Tvoj unuk, te-ve zvijezda, nas vodi na ćevape.
(Božo se ne budi.)
Božo? Alo?
(Nastaje panika. Ognjen se sruči prema Božu, svi za njim.)
OGNJEN
Đede? Đede?
JULIJA
Diše li?
OGNJEN
Ne znam! Zovite nekoga!
VASO
Vodimo ga u hitnu.
(Iznose Boža)
Ognjen i Vaso rade scenu u kojoj se svađaju Džejmi i Tajron. Scena je mučna, Ognjen je dekoncentrisan, stalno gleda ka Božovoj praznoj stolici. Svi ostali su jako tihi, iz poštovanja prema Ognjenu.
JULIJA
Ogi, otvori se malo ovamo.
(Ognjen je posluša)
Ajmo od onoga „Svake subote daješ čitavu platu na kurve i viski!“
OGNJEN/DŽEJMI
(prenaglašen): Ti to nazivaš platom? Isuse!
VASO/TAJRON
Kolika je — da je, veću ne zaslužuješ, a ni nju ne bi imao da nije bilo mene. Da nisi moj sin, nijedan pozorišni menadžer ti ne bi dao ulogu, takav te glas bije. Moram da se ponižavam i da moljakam za tebe, da tvrdim kako si jednom zauvijek prevrnuo list, mada znam da su sve to samo prazne riječi!
OGNJEN/DŽEJMI
Ja nisam ni želio da budem glumac. Ti si me natjerao na pozornicu.
(Vaso se pretvara u Ognjenovog oca)
VASO/OTAC
Što si rekao?
OGNJEN
Tata…
VASO/OTAC
Zar ne znaš da ti je đed jedva pretekao?!
OGNJEN
Znam.
VASO/OTAC
To je sve što imaš da kažeš? Da znaš?
OGNJEN
Što sam ja tu kriv?
VASO/OTAC
Vodiš li računa o njemu, ili samo parazitiraš kod njega kući? A, zvijezdo s televizije?
OGNJEN
Ne parazitiram. Plaćam račune. I to trčim da ih platim prije nego što ih on vidi, inače me ne bi pustio.
VASO/OTAC
I misliš da je to dovoljno?
OGNJEN
Evo, ti reci što treba da radim!
VASO/OTAC
A to što se zbog tebe potpuno preselio u ovo pozorište i ne odvaja se od Peka, nego pije od jutra do mraka? Što s tim? (pauza) Ćutiš, a?
OGNJEN
Ja ne znam što ti mene ovoliko mrziš.
EMINA/MAJKA
Pustite tu priču sad. Važno je da je Božo pretekao.
VASO/OTAC
Ovoga puta. Doveo si me u situaciju da se svađam sa starim ocem.
OGNJEN
Žao mi je.
EMINA/MAJKA
Ajmo, Gorane. Drugog dana ćete se svađati.
(Kreću ka izlazu.)
OGNJEN
Ja bih volio da mogu doć kući ponekad. Da vas vidim. Ponašate se prema meni kao da sam ubio čovjeka.
VASO/OTAC
I mi bismo voljeli.
OGNJEN
Pa eto. Super. Mogu ja i sad.
VASO/OTAC
A što si voljan da uložiš da bi se to desilo?
OGNJEN
Kako to misliš?
VASO/OTAC
Znaš li kakve priče dolaze do nas? Da nam je sin pijanica. Da uzima drogu. Da se vuče po cijelu noć sa svakakvima.
EMINA/MAJKA
Što je, Ognjene? Svi lažu, je li?
(Ognjen ćuti)
EMINA/MAJKA
Ali ako hoćeš sad da dođeš kući sa nama, da ti pomognemo, dobrodošao si.
VASO/OTAC
Ali ne da ti mi budemo komotna baza, pa da od nas nastaviš ovako. Novi list, novi život. Neka ti ovo sa đedom bude pouka.
EMINA/MAJKA
Ostavi se ovoga nenormalnog svijeta i dođi kući.
OGNJEN
Volim vas.
(Ognjen okreće leđa ocu i majci. Vaso i Emina izlaze.)
Ognjen sjedi sam na podu, skrštenih nogu. U ruci mu je skoro prazna flaša votke. Ulazi Andro.
ANDRO
Hej.
OGNJEN
Znam. Sve znam.
ANDRO
Što znaš?
OGNJEN
Da ti ide na kurac što se ovako ponašam.
ANDRO
Nisam to htio da kažem.
OGNJEN
Da bi ti to sve zdravije, bolje.
ANDRO
Ja tebe ne razumijem.
OGNJEN
E, to znam.
ANDRO
Ne, ozbiljno. Imaš neki mrak u sebi, kakav nikad prije nisam vidio. A pozorišni sam čovjek. Božo je imao infarkt, i shvatam da si se prepao, ali ti se ponašaš kao da je umro. Kao da je sve potonulo. Zašto?
OGNJEN
Ne znam.
ANDRO
Svako od nas bi dao guzicu za tvoj prirodni talenat. I izgled. Sad zvučim kao neka žena, ali je tako.
OGNJEN
Ali ćeš na kraju ti da budeš uspješniji od mene.
ANDRO
Po principu da ne jebe lijep, no uporan?
(Ognjen se pijano smije)
ANDRO
Ne sprdaj se, Ogi.
JULIJA
Ajmo, momci! Uđite u scenu.
(njihov razgovor prerasta u razgovor Edmunda i Džejmija iz četvrtog čina, u kojem je Džejmi pijan)
OGNJEN/DŽEJMI
(žmirkajući prema bratu): O, zdravo, Mali. (Savršeno ozbiljno.) Pijan sam kao zemlja.
ANDRO/EDMUND
(suvo): — Baš ti hvala što si mi otkrio tu veliku tajnu.
OGNJEN/DŽEJMI
Nepotrebno Obavještenje Broj Jedan, a? (Saginje se i dlanom čisti koljena na pantalonama): Imao sam krupnu saobraćajnu nesreću. One stepenice ispred kuće naletjele na mene. Onako mučki, iz magle. A i ovdje je pomrčina. (Mršteći se): Što je ovo, mrtvačnica? Daj malo svjetlosti, da vidimo s kim imamo posla. (Povodeći se, ide ka stolu, i usput recituje Kiplinga):
“Gaz, gaz, gaz na, rijeci Kabul,
gaz na rijeci Kabul skriva mrak.
Užeta drž’ se samo, stići ćeš sigurno tamo,
na drugu stranu gaza kog skriva mrak.”
(Ognjen odjednom staje, ne ide dalje)
SANJA
(suflira): Ovo već… Ovo već na nešto liči.
OGNJEN/DŽEJMI
A?
SANJA
Ovo već na nešto liči. Dođavola sa starim Gasparom.
OGNJEN/DŽEJMI
Dođavola sa starim Gasparom! Gdje je stara cicija? (pokušava sebi da dopuni čašu, ali nije u stanju)
ANDRO/EDMUND
Već zaudaraš. A ova čaša će te sigurno dokusuriti.
OGNJEN/DŽEJMI
Mudrost iz usta odojčeta. Ne filozofiraj, Mali. Još si mokar iza ušiju.
ANDRO/EDMUND
Pa, dobro. Crkni, kad hoćeš.
OGNJEN/DŽEJMI
(na ivici suza, potpuno mimo uloge): Nevolja je u tome što ne mogu.
JULIJA
Dobro. Nećemo dalje.
OGNJEN
Zašto?
JULIJA
Staćemo do sjutra.
OGNJEN
Ja ne želim da stajem. Mogu još.
ANDRO
Ne možeš, Ogi.
OGNJEN
Jebi se!
ANDRO
Dobro je. Ajde. Evo, ne mogu ja. Izvinite svi, ne mogu.
(izlaze svi osim Julije i Ognjena)
JULIJA
Božo se izvukao.
OGNJEN
Znam.
JULIJA
A tvoji…
OGNJEN
Nemoj, života ti.
JULIJA
Samo bih da ti pomognem.
OGNJEN
Nisam ja tvoj socijalni slučaj.
JULIJA
Nisam to rekla.
OGNJEN
Niti sam tvoj sin, da me prevaspitavaš.
JULIJA
Nego što si mi?
OGNJEN
Niko i ništa.
JULIJA
Jesi siguran?
OGNJEN
Sto posto.
JULIJA
Samo naprijed, Ogi. Budi ti niko i ništa. Ali ako mi opet dođeš na probu pijan, mijenjaću te.
OGNJEN
Kao da bi neko igrao u tvojoj buđavoj predstavi.
JULIJA
Ćao Ogi.
(Ognjen izlazi, ljut. Julija prilazi Sanji.)
SANJA
Treba li da te podsjećam da onda pola godine nisi izlazila iz sobe?
JULIJA
Ne. Odlično to pamtim.
(Ulazi Andro)
ANDRO
A lijepo smo mogli da radimo neki klasični komad.
SANJA
Vala baš.
ANDRO
Vjerujete li da više ne znam što je prošlost, a što sadašnjost?
(Julija klima glavom.)
Ima do kraja ovoga procesa da svi išćućamo.
SANJA
Nećete, nećete. Ajmo. Idemo dalje.
ANDRO
Sa čim?
SANJA
Vašom scenom.
ANDRO
Moramo li baš sve onako kako je bilo, u pičku materinu?
JULIJA
Da ti pravo kažem, i meni je neprijatno.
SANJA
Koje ste vi amaterčine. I ovako me glava boli, da ne moram još vama da izigravam dadilju.
ANDRO
Što te boli glava?
SANJA
Kako neće? Ovo je dramaturška noćna mora! Ljudi treba da gledaju predstavu o tome kako mi pravimo predstavu o tome kako ste vi prije deset godina pravili predstavu! I ja u svemu tome treba da razmišljam o motivacijama pojedinih likova, a posrali smo sa na jedinstvo vremena. Stalno imam trip što čine Peko i Božo kad śede na tim stolicama, vise li tu ka dva badnjaka, i jesam li ih uopšte trebala upisivat u komad, ili su to mogli igrat Vaso i Andro. Ali Andro ne igra deset likova, no samo Andra, ovamo Vaso više ne zna kud udara…
VASO (o.s.)
Udri, udri ti po Vasu.
SANJA
Imam i trip jesu li Ogijevi roditelji pretjerani, jer ono ipak nije normalno.
JULIJA
Što ti nije normalno?
SANJA
Dobro, ljuti su, ne prihvataju taj način života, ali baš onako eliminisati sina jedinca u jednoj Crnoj Gori, zbog jebene glume? Ja za tako nešto još nisam čula.
JULIJA
Ali to je tako bilo.
ANDRO
Nije nego i grđe.
SANJA
Zašto? Ja to ne razumijem! Neće ni publika!
JULIJA
Naša publika odlično zna da nema većih malograđana od malograđanskih uglednika.
ANDRO
U jebo te. Kako si ovo dobro rekla!
SANJA
A ne mislite da se Andro pogubio kao antagonista?
ANDRO
Andro ne razumije zašto on mora da bude antagonista.
SANJA
Ne može Ognjenova depresija da bude antagonista, za koju pri tom ne znam ni čita li se dovoljno jasno da je klinička depresija koju niko od vas nije prepoznao.
JULIJA
Misliš da neko to treba eksplicitno da kaže?
SANJA
Mislim da sad treba da prestanete da kukate i da odigrate ovu scenu, pa da idemo dalje. Ajde.
(Andro i Julija ulaze u scenu)
Jebo meni par mater, što je ne naćerah da radimo Amerikance.
ANDRO
Jebali vas i Amerikanci i NATO pakt. Evo. Što sad?
SANJA
(suflira): Nemoj to lično da shvataš.
ANDRO
Nemoj to lično da shvataš.
SANJA
(suflira): Ne znam kako da mu pomognem.
JULIJA
Ne znam kako da mu pomognem. Pretjeruje u svemu. Pa i u načinu na koji doživljava stvari.
ANDRO
Ali to je Ogi. On nema granica. Zato je onako talentovan.
JULIJA
Možda si bio u pravu da nije trebalo da igra Džejmija. Negdje je ispalo da igra samog sebe.
ANDRO
Nisam ja zbog toga rekao. Ali nije više ni važno. Sad ne bih dao Edmunda ni za što na svijetu.
JULIJA
Znaš kako Džejmi kaže „nemoj da prekopavaš po toj buđavoj istoriji“. Bojim se da Džejmi stalno kopa po Ogijevoj.
ANDRO
Ja isto mislim da treba da razmisliš.
JULIJA
O čemu?
ANDRO
Da dovedeš drugog glumca. Ognjen je nestabilan. Nepouzdan. Nikad ne znaš kako to može da završi.
JULIJA
Nisam čula da neki proces nije završio.
ANDRO
Ali je samo pitanje vremena kad će to da se desi. Ne bih volio da se slomi preko tvojih leđa. Eno, vidjela si što se danas desilo.
JULIJA
Nema procesa u kojem neko ne popizdi, neko se ne posvađa i neko ne zaplače. Mi smo danas obavili dvije od tri stvari. A ako se nekome plače, radi mene može koliko hoće.
ANDRO
Držim palčeve da smo ih stvarno obavili.
JULIJA
Ne puni me negativnom energijom, Andro.
ANDRO
Nije mi bila namjera. Izvini. (pauza) Julija?
JULIJA
Hm?
ANDRO
Jesi li ti zaljubljena u Ogija?
JULIJA
(prebrzo): Ne! Čuo si i sam. Ja sam mu „najbolja drugarica u životu. Najbolja. Drugarčina!“ Makar do sad bila.
(Andro oklijeva i gleda prema Sanji)
SANJA
Ajde!
(Andro ljubi Juliju. Julija isprva ustukne, pa prihvata. Sanji čini da ne primijete da joj nije svejedno. Poljubac traje.)
Dobro, nema potrebe da prećerujemo!
(Andro, srećan, spušta glavu na Julijino rame. Julija nesrećno gleda u prazno.)
SANJA
Uf. Ajmo dalje.
Ulaze Vaso i Emina.
JULIJA
Je li se iko čuo s njim?
ANDRO
Isključen mu je telefon.
VASO
Sto posto je mamuran kući i spava.
EMINA
Svaki proces ista priča.
(Ruku pod ruku, polako, ulaze Peko i Božo. Božo se oslanja i na štap. Svi im trče u zagrljaj.)
BOŽO
Polako, polako! Oćete da me opet gađa?
VASO
A neka ste nam se vratili, čika Božo, ništa ovo bez vas nije valjalo.
PEKO
Reka sam mu, preksinoć se igralo ono gostovanje, niko nije smio da śedi na njegovo mjesto.
EMINA
Potpuno ispravno.
(pomažu mu do njegove stolice)
ANDRO
E, ali je zato sad sve baš onako kako treba da bude.
BOŽO
Jesam li ja potpuno poludio, ili ste kratki za jednoga? Đe mi je unuk?
JULIJA
A radimo neke scene u kojima on ne igra, pa smo ga pustili da spava malo duže.
ANDRO
Čudo pa nije on došao po Vas, čika Božo?
BOŽO
Nisam mu rekao. Htio sam da ga iznenadim. Okle sam mogao znat da će baš danas da dobije slobodno?
JULIJA
A doće on brzo. (daje signal Vasu da mu pošalje poruku) Samo se vi opustite, a ako vam nešto treba, tu smo. (ekipi): Ajmo da prođemo još jednom onu svađu između Edmunda i Tajrona. Samo da prvo dogovorimo nešto.
(Dok se oni dogovaraju u pozadini, Peko i Božo razgovaraju)
BOŽO
Ova ti mala baš zna posao, a?
PEKO
Mogu ti reć da ovo ide baš lijepo. Prezadovoljan sam.
BOŽO
Peko.
PEKO
E, kume.
BOŽO
Kako se tebi čini ovaj moj mali?
PEKO
Ču kako. Biće zvijezda, moj kume. I to ne samo ovđe. Može on da dogura i do te njegove Amerike, samo ako bude htio. Lijep ka vila. A ne da igra, no kida. Evo, ovo što sad radimo: ovđe svi treba da tuguju za Meri i za Edmundom, a ja ti sad obraz dajem da će svi da plaču za Džejmijem, samo zato što ga Ognjen igra. Umije on to, kume. Baš umije.
BOŽO
A kako ti se čini ovako?
PEKO
Na što misliš, kume?
BOŽO
Pa ne znam kako bih ti rekao. Nisam miran. Nešto mi tu nije kako treba.
PEKO
Ta ti je današnja mladost takva. Burna.
BOŽO
A tebi se ne čini da je on nekako drugačiji?
PEKO
Umjetnik je to. Ne śekiraj se, kume. Bistar je ka đavo. Izvuće se on.
BOŽO
Aj dobro, ako ti tako kažeš. Nego, kume. Jesam li ja poludio, ili ti danas nasuvo?
PEKO
Nasuvo, boga mi.
BOŽO
Da nisi što bolestan, ne daj bože?
PEKO
Ako ne možeš ti, neću ni ja, da jebe oca.
(Smiju se.
Ulazi Ognjen, blijed, mamuran, usporen. Vidi Boža i samo što ne zaplače od uzbuđenja, ali se i ovoga puta suzdržava. Trči mu u susret i grli ga. Božo prepoznaje u kakvom je Ognjen stanju i zabrinut je.
Ognjen se okreće ekipi, spreman da se izvini, ali ga Julija preduhitri.)
JULIJA
Božo je htio da te iznenadi. Objasnila sam da smo te pustili da odmoriš, pošto radimo onu scenu bez tebe.
OGNJEN
Aha.
JULIJA
Ali kad si već tu, iskoristićemo te.
Andro i Julija probaju scenu između Edmunda i služavke Kejtlin. Andro je zaljubljen i stalno traži poglede razumijevanja sa Julijom, i prilike da je dotakne.
ANDRO/EDMUND
Dobro bi bilo da zovneš i moju majku. Otišla je da pridrijema.
JULIJA/KEJTLIN
Kad sam maloprije završavala posao na spratu, bila je još budna. Ležala je u gostinskoj sobi, razrogačenih očiju. Rekla je da je užasno boli glava.
ANDRO/EDMUND
Onda zovi samo oca.
JULIJA/KEJTLIN
(odlazi i gunđa dobroćudno): Pa je li mi čudo što noću padam s nogu? (viče): Gospo’n-Tajrone! Gospo’n-Džejmi! Dolazite na ručak!
ANDRO/EDMUND
Kakva prostakuša!
(Andro grabi bocu i naliva sebi piće. Zatim čeka Ognjenov šlagvort, ali Ognjen ne dolazi.)
JULIJA
Ognjene!
OGNJEN
Izvinjavam se.
(Ognjen pravi buku prije nego što uđe, a to je Andru šlagvort da sakrije bocu i uzme knjigu. Ognjen ulazi u scenu. Što je Ognjen gori, to je Andro bolji.)
OGNJEN/DŽEJMI
Jednu si na brzinu ispraznio, a? Ne foliraj, Mali. Od mene nisi bolji glumac.
JULIJA
Življe malo. Ovo je tek drugi čin, Džejmi je dobro raspoložen.
ANDRO/EDMUND
Priznajem. Iskoristio sam priliku i istresao jednu.
OGNJEN/DŽEJMI
Tako te volim.
JULIJA
Spusti mu ruku na rame, Ognjene.
OGNJEN/DŽEJMI
(spušta mu ruku na rame): Tako te volim. Zašto bi me lagao? Mi smo… (zastajkuje, ne može da se sjeti)
JULIJA
(suflira): Na kraju, neki drugovi, zar ne?
OGNJEN
Da, izvinjavam se. (Edmund): Mi smo, na kraju, neki drugovi, zar ne?
ANDRO/EDMUND
Nisam bio siguran da to ti dolaziš.
OGNJEN/DŽEJMI
Bio sam na pola puta kad je Keti –
JULIJA
(suflira): Kejtlin.
OGNJEN/DŽEJMI
Stala da zapomaže.
JULIJA
Otvori se, Ogi.
OGNJEN
(zastaje, umorno trlja oči): Izvinjavam se.
SANJA
(suflira): Naša divlja irska ševa!
OGNJEN/DŽEJMI
Trebalo je da bude spikerka na željezničkoj stanici.
(Božo ustaje i polako odlazi, ne može više da gleda taj prizor. Prati ga Peko.)
ANDRO/EDMUND
To me je i natjeralo da pijem. Što i ti ne trgneš jednu dok smo sami?
OGNJEN
Ja ne znam što sad ide.
JULIJA
Nema što, ajde da se vratimo na onu scenu između Tajrona i Meri, gdje Džejmi nema nekih replika.
OGNJEN
Ne, nema potrebe, samo mi treba minut.
JULIJA
Molim vas. Vaso, Emina.
(Ulaze Vaso i Emina. Ognjen je nezadovoljan, sobom prije svega, ali sluša što mu se kaže.)
Ognjen, Vaso u ulozi Nikole i Emina u ulozi Ive. Noć je. Ognjen i Emina su zagrljeni. Svo troje su van sebe od alkohola i droge. Ognjen jedva ide i pridržava se za Eminu, a Nikola neartikulisano viče.
OGNJEN
Utišaj, Džoni, života ti. Probi mi uši.
VASO/NIKOLA
A?
OGNJEN
Je l’ sjećaš li se onoga kad je profesor htio da raspusti klasu?
VASO/NIKOLA
A jesmo bili baš zaređali, brate.
SANJA
(upada): Oprostite, odakle mi znamo ovo?
JULIJA
Kako to misliš?
SANJA
Andro nije bio tu, ti nisi bila tu.
JULIJA
Neka bude da je Nikola poslije ispričao Andru.
SANJA
To je toliko proizvoljno.
JULIJA
Ne pravi slučaj đe ga nema. Idemo dalje. Izvinite.
VASO/NIKOLA
A jesmo bili baš zaređali, brate.
EMINA/IVA
Niko nije išao na predavanja. Na vježbama svi ili pjani, ili mamurni.
OGNJEN
Možda je i trebalo da nas raspusti.
EMINA/IVA
Ti to ozbiljno?
VASO/NIKOLA
Pa što bismo sad bili?
OGNJEN
Ja advokat, vjerovatno.
VASO/NIKOLA
E pa, zbog tvojih nesuđenih klijenata mi je milo što su se spasili.
OGNJEN
Što? Misliš da ne bih bio dobar advokat?
EMINA/IVA
Za advokata ne znam, ali znam kakav si glumac.
OGNJEN
Ja ne znam.
VASO/NIKOLA
Ne seri, pa što te svi zovu svuđe deset puta više nego nas?
EMINA/IVA
Zato što je ovako lijep.
OGNJEN
Ako je to jedini razlog…
EMINA/IVA
Stvarno, Ogi, ne seri.
VASO/NIKOLA
Koji ti je kurac, brate?
OGNJEN
A da sam postao advokat, sad bih lijepo radio s tatom. To ti je sve bilo već isplanirano, znaš. Da ja naslijedim očevu kancelariju. Pa śutra očevu kuću. Vjerovatno bih i njegov auto vozio. I oblačio se kako on kaže, jer „niko nema takav ukus za odijela“! A tek za cipele!
VASO/NIKOLA
Ti u odijelu svaki dan? Nezamislivo.
EMINA/IVA
Zgodan!
OGNJEN
Nećemo valjda opet o izgledu?
EMINA/IVA
Ja ne znam što je ovo noćas. Što god kažem, pogrešno je.
OGNJEN
Vidi sad nju. Ko ti je to rekao?
EMINA/IVA
Izvini, molim te, što nisam savršena kao tvoja Julija.
OGNJEN
Nije ona moja Julija.
EMINA/IVA
Možda bi trebalo da bude. Kako je samo gledaš.
OGNJEN
Umišljaš.
VASO/NIKOLA
Ne umišlja, brate. Radi koga bi drugoga do sad izigravao strejtaša cijeli proces?
OGNJEN
Julija mi je samo –
EMINA/IVA
Naaaajbolja drugarica na svijetu, znamo. Drugarčina samo takva.
OGNJEN
(sjetno): Bila.
(Ne znajući kako drugačije da prekine razgovor, Ognjen nasrće na Eminu i oni se ljube, hvataju. Nikola se osjeća isključeno, pa im se pridružuje. U sred svega toga je Ognjenu muka, i on otrčava sa scene da se ispovraća, a Vaso i Emina nastavljaju da se ljube. Ognjen se vraća, pa ih gleda.)
EMINA/IVA
(Ognjenu): Dođi.
OGNJEN
Neću.
EMINA/IVA
Ne seri, dođi.
(Ognjen se dovlači do njih. Nastavljaju da se ljube. Ognjen odjednom opaža da Božo stoji tu i gleda ih, zgranut. Ognjen se jedva oslobađa Vasa i Emine, koji takođe postaju svjesni situacije i ne znaju što da rade.)
OGNJEN
Deda… Ja… Malo smo popili, pa… Nismo mi ništa… Ja sam samo… Ja… Deda? Reci nešto.
BOŽO
Ti si bolestan.
OGNJEN
Deda…
BOŽO
Ovo je taj tvoj san, je li? Zbog ovoga sam ti se posvađao s ocem? Je li? Zbog ovoga sam te branio, i primio te u kuću, i svakome ko me je upozoravao da se besprizorno ponašaš govorio da gleda svoja posla? Da bi se ti pretvorio u ovo? Pogedaj se na šta ličiš. Ne možeš da stojiš. Oči su ti krvave. Majica ti je ispovraćana.
(Ognjen, poput djeteta, briše majicu rukavom)
Sve su ti otac i majka bili u pravu. Sve! I gore je nego što su mislili. A ja nisam htio to da vidim. „Moj unuk? Nema šanse!“ Kakva sam ja budala.
OGNJEN
Nisi. Nisam ovo ja. Pokazaću ti to. Kunem se.
BOŽO
Nemaš ti što više meni da se kuneš. Samo sam htio da se ugasi taj mrak u tebi. Ali džabe. Umjesto da pomognem, odmogao sam. To neka bude moja sramota.
OGNJEN
Deda.
BOŽO
(govori sve teže): Nisi ti više mali, Ognjene. Dosta si kod đeda bio. Pa se lijepo spakuj i idi da živiš sam. Pa čini što god oćeš od sebe. Ja sam završio. Dijete moje!
(Božu je loše. Ognjen pokušava da mu priđe, ne bi li ga pridržao, ali ga Božo tjera od sebe. Jedino što Božo hoće je da ode. Zakorači korak, dva, pa se sruši na pod. Ognjen pritrčava, pokušava da ga prodrma, ali Božo ne reaguje. Nikola i Iva ne znaju što da rade.)
OGNJEN
(tupo, još uvijek nesvjestan situacije koja je za njega nepojmljiva): Deda. Deda. Nemoj, molim te. Deda, nemoj molim te.
Božova komemoracija. Peko silazi u publiku i stavlja buket cvijeća na Božovu stolicu. Vaso drži govor za mikrofonom.
Andro drži Juliji ruku na rame.
Ognjen tokom cijele scene neutješno plače, otvorio se taj ponor i ne može da se zaustavi. Julija ga uzima za ruku.
VASO
Nije se u ovome pozorištu mogla odigrati predstava, a da čiko Božo nije sjedio tu, na svome mjestu, i sve pomno pratio. Nije bilo pozorišnog kritičara, niti bilo kojeg čovjeka iz struke čijeg smo se suda bojali koliko njegovog. Igraš scenu i ne možeš da ne pogledaš dolje put njega, da mu vidiš izraz lica. Ako se smiješi, moraš da paziš da ne počneš da šmiraš koliko poletiš od sreće. Ako je ozbiljan, gaziš još, dalje, dok mu ne izmamiš osmijeh. A ako, ne daj bože, krene da kašljucka, ili da se uzvrpolji – e, tu znaš da si se nagrdio. Nikad me to kašljuckanje nije prevarilo. Hvala ti, čika Božo, što si bio mjerilo našega znanja i našega srca.
(Vaso se poklanja. Izlazi Peko za mikrofon, mračan, svečan, tužan.)
PEKO
Sedamdeset godina mi je Božo bio najbolji drug. Pedeset i dvije kum. Znamo… odnosno, znali smo jedan drugog u prste. Kad smo dobili unuke, društvo je imalo običaj da nas ujutro izbjegava kad nas vidi u pjacu. Pušte nas da śednemo jedno uru sami, da se siti ispričamo o tome kako nema takvih unučadi ka što su Ognjen i Julija, pa nam se onda pridruže. Ognjen mu je bio cijeli svijet. Kako je samo bio ponosan na njega kad je prvi put zaigrao ovđe, na ovim daskama! Sve mi je govorio: „Peko, biće nešto od ovoga moga malog“. A džaba mi je pričao, vidio sam ja to i sam, ali eto, njemu je bio merak da kaže, pa sam ga ja s merakom i slušao. „Dobar mi je ovaj mali, u dušu je dobar“, tako je govorio.
Ovo pozorište će uskoro da ima svoju posljednju premijeru, poslije koje će na jedno putovanje. Ali će da se vrati. I biće ljepše i jače. Jače, zato što će da ga vode nove snage. A Božov unuk Ognjen će da bude jedna od njih. Ja sam siguran da će Božo, na neki svoj način, vazda ostat ovđe sa nama, da gleda uspjehe njegovog Ognjena i da meni neđe, iz prikrajka, kaže „dobro ti je ovo, kume“, da se i ja osjetim kao da sam za vazda dio ovoga. Kume, neka ti je laka crna zemlja.
(Komemoracija završava, ali Ognjen je i dalje neutješan, Pekov govor ga je rasturio. Prilaze mu Vaso i Emina u ulozi roditelja.)
VASO/OTAC
Ajmo kući, sine.
(Ognjen odmahuje glavom)
EMINA/MAJKA
Nemoj noćas sam u tu kuću.
VASO/OTAC
Ajde. Idemo.
(Ognjen im okreće leđa i odlazi na suprotnu stranu. Oni bespomoćno gledaju Juliju, čekaju riječ utjehe koja od Julije ne dolazi, jer ona njih krivi za sve.)
Julija, Andro, Vaso, Emina na probi.
EMINA
Ovo više ovako ne ide. Mi treba da smo uveliko u progonima ako mislimo da stignemo za premijeru.
JULIJA
Znam.
ANDRO
Možda da nastavimo sa našim scenama, da to učvrstimo, pa kad se Ognjen pojavi, da odmah krenemo u progone.
EMINA
A gdje će onda Ognjen da bude u odnosu na nas? Na što će da liče ti progoni?
JULIJA
Dobro. Evo. Što vi predlažete?
VASO
Pa mislim, u ovoj situaciji, da treba da razmislimo o drugom glumcu.
EMINA
Oprosti Vaso, ja još nisam čula da jedan glumac, profesionalac, ostavlja ulogu deset dana pred premijeru zato što mu je umro đed.
VASO
To je tačno.
ANDRO
Da budemo iskreni, bio mu je više od đeda.
JULIJA
Bio mu je cijeli svijet.
EMINA
Uz svo dužno poštovanje, i meni je majka bila cijeli svijet, pa smo je sahranili u tri, a ja sam igrala predstavu u osam.
ANDRO
Nismo svi isti, Emina.
EMINA
E baš ti fala, Andro, za tu veliku mudrost.
ANDRO
Samo kažem. Ja se prvi ljutim na Ognjenova glupiranja. I smatram da mu previše toga prolazi na šarm, a da mu to u stvari ne čini nikakvu uslugu, iako se možda njemu tako čini.
VASO
Ali?
ANDRO
Ja ovu predstavu ne bih pravio bez njega, pa vi kako oćete.
EMINA
A što ako se ne vrati? Ili ako bude neupotrebljiv?
ANDRO
Ne bih je pravio, po cijenu da se odloži. Ili da je ne bude.
EMINA
Jesi ti lud?
ANDRO
Što? I onako svi praktično volontiramo, iz ljubavi prema čika Peku i prema ovoj kući.
VASO
Realno, neće bit neke finansijske štete i da se otkaže.
ANDRO
Nije ovdje samo pitanje što je nekome umro đed. Ja stvarno mislim da je Ogiju potrebna pomoć. Ozbiljna, stručna pomoć. I ne bih sebi oprostio da mi budemo ti koji će da ga gurnu u ponor tako što ćemo ga ostavit bez uloge u ovakvom trenutku.
EMINA
Pozorište iznad svega, Andro.
ANDRO
Ja sam svoje rekao. Biće kako vi odlučite i ako hoćete da radimo bez njega, ja sam tu. Ali sam morao da kažem.
JULIJA
Ja sam saglasna.
VASO
I ja, vala.
EMINA
Ma saglasna sam i ja, u pičku materinu. Ali mi je žao.
(Ulazi Ognjen. Sjenka od Ognjena, zapravo.)
ANDRO
Evo ga!
OGNJEN
(lažno, otužno euforičan): Ajmo, idemo!
Fragmenti scena iz „Dugo putovanje u noć“. Ognjen je tu, radi, dosta mu dobro ide. Ponekad zapne sa replikom, ali se brzo vrati.
Sve funkcioniše do scene između Džejmija i Tajrona u prvom činu.
OGNJEN/DŽEJMI
Ja nisam ni želio da budem glumac. Ti si me natjerao na pozornicu.
VASO/TAJRON
Lažeš! Nisi ni prstom mrdnuo da stvoriš neku drugu egzistenciju. Prepustio si meni da ti nađem posao, a ja sam uticajan jedino u pozorišnim krugovima. Ja te natjerao? Pa, dobro, koji te je to drugi posao privlačio sem dangubljenja po kafanama? Ti bi mirne duše pristao da cijelog života ležiš na meni i da me isisavaš kao parazit. Najzad, kolike sam pare straćio na tvoje školovanje, a ti što si uradio? Letio si sramno iz svakog koledža u koji bi se upisao!
OGNJEN/DŽEJMI
Ne prekopavaj, molim te, po toj buđavoj istoriji!
VASO/TAJRON
Ništa ne bih rekao da si bar jednom pokazao trunku zahvalnosti. Ali meni je jedino hvala to što me ismijavaš kao bezočnu ciciju, i što se rugaš mom pozivu, a i svemu ostalom na svijetu — izuzev sebi.
OGNJEN/DŽEJMI
To nije tačno, tata. Samo što se ne čuje kad psujem samoga sebe. (Ognjen zastajkuje, odaje da mu je teško)
VASO/TAJRON
„Nezahvalnosti, korove najgori!”
OGNJEN/DŽEJMI
(pretiho): Dobro, tata. Ja sam propalica. Pristajem da budem što god hoćeš, samo neka prestane svađa.
JULIJA
Dobro je. Ujutro proba kostima. Nakon toga radimo prvi progon.
Julija, Vaso u ulozi kompozitora, Emina u ulozi kostimografa.
EMINA/KOSTIMOGRAFKINJA
Držala sam se nijansi bijele, kao što smo rekle. Bijela, bež, blijedo roze. Baš će da izgledaju kao duhovi na samom kraju predstave. Što ćeš sa Merinom vjenčanicom na kraju? Presvlačimo li je?
JULIJA
Neka je samo nosi preko ruke.
VASO/KOMPOZITOR
Iako se igramo američkom muzikom s početka dvadesetog vijeka, ja sam mislio da četvrti čin svakako ide uz Betovenovu „Patetique“. Prepoznatljiva je, daje tu atmosferu sjete, lijepo će se uklopiti.
EMINA/KOSTIMOGRAFKINJA
I ja sam mislila da Džejmi u četvrtom činu nosi kratki crni kaput.
JULIJA
Logičnije je da ga nosi Edmund.
EMINA/KOSTIMOGRAFKINJA
Da, ali Džejmi je taj koji u potpunosti prihvata taj svoj mrak i nemogućnost izlaska iz njega.
JULIJA
Nije nemoguće izaći. Samo treba naći ključ.
EMINA/KOSTIMOGRAFKINJA
Zar nisi rekla da je pravi Džejmi otjerao samog sebe u grob u roku od dvije godine?
JULIJA
Niko neće nositi crni sako. Okej?
EMINA/KOSTIMOGRAFKINJA
Važi. Izvini.
JULIJA
Ne, taman posla. Izvini ti. Ima smisla to što kažeš. Evo, razmisliću.
EMINA/KOSTIMOGRAFKINJA
Ostaviću ti ga tu.
JULIJA
Hvala vam oboma. Odličan ste posao odradili.
(Izlaze Vaso i Emina.)
Julija je sama već neko vrijeme. Razgleda skice, nešto bilježi, pa pokušava da pozove nekoga telefonom, ali taj neko se ne javlja.
Ulazi Ognjen. Trijezan, ali slomljen. Spušta se pored Julije, stavlja joj glavu na krilo i leži tu, sklupčan.
JULIJA
Imaš li ti uopšte predstavu koliko ja tebe volim? Ne mislim to, „najbolja drugarica“, „drugarčina“ i slične gluposti. Ne znam ni kako mislim. A možda nije ni važno… Znam samo da postojiš ti, a onda deset praznih mjesta, pa čitav ostali jebeni svijet. Čini mi se da oca i majku toliko ne volim, koliko tebe. A onda shvatim da misliš da te ne voli niko, ili još gore, da ti ljubav ne zaslužuješ, i dođe mi da umrem. Da ti, ti koji svakoga voliš potpuno čistim srcem, kao da nikad nisi odrastao, ti koji zaslužuješ sve na ovome svijetu, možeš da misliš da nisi za ljubav! Kako? Kako je to moglo da se desi? Jesu li se to tvoji baš tako posrali na tebe, ili se desio neki klik u toj tvojoj duši koji ti ne dozvoljava da posložiš stvari onako kako treba? I onda se pitam što ja mogu da uradim. Što sam mogla, a nisam. Koje su to riječi koje nisam izgovorila, a trebalo je. Gdje je taj prekidač za svjetlo koji sam mogla da uključim, a nisam. Je li trebalo da te izvučem za uši, Ogi, umjesto što sam te pustila niz tu vodu, da dotakneš dno, i sad molim boga da ćeš da isplivaš? Nauči me. Nauči me kako da ti pomognem.
(Ognjen dugo ćuti, pa zaćuti i Julija. Čeka ga da nešto kaže. On se pridiže i ljubi je. Njih dvoje vode ljubav, a zatim se dugo grle.)
JULIJA
Ćutiš.
OGNJEN
Zato što sam srećan.
JULIJA
Krupna je to riječ. Što uopšte znači?
OGNJEN
Ne znam. Ali je istina.
(Još jednom je privlači sebi, ljubi. Ponovo vode ljubav.)
Jutro. Ognjen i Julija leže zajedno. Julija spava, Ognjen je budan, zagledan u prazno.
Ognjen ustaje, vodeći računa da je ne probudi, polako se oblači, pa ugleda onaj crni sako koji je ostao tu. Posmatra ga neko vrijeme. Zatim ga oblači. Odlazi sa scene.
Julija se budi, traži ga. Vidi da nema sakoa i postaje uznemirena. Oblači se. Ulaze Vaso, Emina i Andro u kostimima.
VASO
Oho, ko je to u garderobi od juče?
(Andro shvata značaj Vasovih riječi. Potvrđuje ga Julijina smušenost.)
JULIJA
Odlično izgledate. To je to.
EMINA
Gdje je Ognjen? Eno krojačica sjedi skrštenih ruku i čeka njega.
VASO
Što mu je sad koji đavo? Bio je redovan ovih dana.
(Julija nalazi svoj telefon, pa pokušava da dobije Ognjena. Niko se ne javlja. Sa zvučnika se čuje „Pathetique“.)
JULIJA
(viče): Ugasi to!
(Muzika prestaje)
VASO
Što ti je, Julija?
JULIJA
Ne znam.
EMINA
Ništa se neuobičajeno ne dešava.
VASO
Da mu odem ja kući da ga budim?
EMINA
Sad ćemo još i time da se bavimo, je li?
JULIJA
Pođi, Vaso.
(Vaso ne stiže da pođe, jer ulazi Peko. Namršten. Crn. Prije nego što iko shvati o čemu se radi, Juliji je sve jasno i pada u očaj.)
Sadašnjost. Na sceni su Julija, Sanja, Andro, Vaso, Emina. Sanja je u suzama, ostali joj pričaju.
ANDRO
Otac ga je našao kako visi. U crnom sakou iz naše predstave.
VASO
Sahranili smo ga u njemu.
EMINA
I pozorište zatvorili sahranom, umjesto premijerom.
VASO
A kakva je to sahrana bila!
EMINA
Za pamćenje.
VASO
Peko nikad više nije htio da uđe u pozorište. A kapitalni budžeti i fondovi nisu došli ni iduće godine, niti narednih osam.
SANJA
Sve dok Andro nije riješio da potegne. (ljubi ga)
ANDRO
Ljudi. Ubićete me. Ali ja sam od ovoga bolestan. I dalje mislim da je trebalo da radimo nekog klasika.
JULIJA
Nećemo te ubiti. U pravu si.
SANJA
Nije. Ti si bila u pravu. Nije ovo pozorište smjelo da se vrati u život bez Ognjena.
VASO
I ja tako mislim. Ognjen bi poludio da je ovo morao da propusti.
ANDRO
Što nam je, tu nam je. Spremni smo i idemo pred publiku.
SANJA
Jesi li ti spremna?
JULIJA
Potpuno.
ANDRO
Ajmo onda.
(Staju u krug, spajaju ruke na sredini)
VASO
Za Ogija?
SVI
Za Ogija!
Prazna scena se pretvara u scenografiju „Dugog putovanja u noć“. Prostorija je polukružna. Na obruč je namontiran zid koji opasava pola kruga, čija je unutrašnjost okrenuta publici. Zid je napravljen od gustog tila, koji zbog svjetla daje utisak čvrstog bijelog zida. Namještaja je veoma malo. Jedini ukras na zidu je uramljeni portret Viljema Šekspira.
Julija i Sanja uvode Peka, koji je veoma star i jedva se kreće, i pomažu mu do njegovog mjesta. Na Božovom mjestu je još uvijek buket cvijeća.
Ulazi Emina obučena u Meri, pretvara se da svira klavir i počinje Betovenova „Pathetique“.
Ulaze Vaso i Andro, sijedaju za sto, piju, igraju karte. Svjetlo pada i til postaje proziran.
VASO/TAJRON
Da, sasvim je sigurno da u tebi ima pjesničke žice. Ali skroz je bolesna ideja da nisi nikome potreban i da si zaljubljen u smrt!
ANDRO/EDMUND
(sarkastično): Pjesničke žice. Nisam bio kadar da ti dočaram čak ni najmaglovitiju predstavu o onome što sam htio da ti kažem. Samo sam mucao. A to je najviše što ću i ubuduće moći. Mislim, ako ostanem u životu. U svakom slučaju, biće to bar vjerodostojan realizam. Mucanje je urođeno nama, ljudima magle.
(Pauza. Onda obojica skaču uznemireno, jer se spolja čuje neko kršenje, kao da se neko spotakao i pao na stepenicama pred kućom. Iza tila se vide obrisi Ognjena, koji izgleda kao duh. Andro se osmehuje.)
Aha, to zvuči kao odsutni brat. Mora da se opasno nakitio.
VASO/TAJRON
Ona bitanga. Uskočio je u poslednja kola, prokleta da su. (Staje na noge.) Vodi ga na spavanje! Ja odoh na verandu. Kad je pijan jezik mu je kao u zmije.
(Vaso izlazi. Čuje se tresak vrata. Ulazi Ognjen u kratkom crnom kaputu, igra veoma pijanog Džejmija, nesigurnog na nogama.)
OGNJEN/DŽEJMI
Hola-la! Hola-la!
ANDRO/EDMUND
Hajde, ne galami!
OGNJEN/DŽEJMI
O, zdravo, Mali. (Savršeno ozbiljno): Pijan sam kao zemlja.
ANDRO/EDMUND
(suvo): Baš ti hvala što si mi otkrio tu veliku tajnu.
OGNJEN/DŽEJMI
(ceri se blesavo): Nepotrebno Obavještenje Broj Jedan, a? (Saginje se i dlanom čisti koljena na pantalonama.) Imao sam krupnu saobraćajnu nezgodu. One stepenice pred kućom naletjele na mene. Onako mučki, iz magle. Trebalo bi tamo postaviti neki svetionik. A i ovdje je mrak. (Mršteći se): Što je ovo, koji đavo? Mrtvačnica? Daj malo svjetlosti, da vidimo s kim imamo posla. (Povodeći se, ide ka stolu, i usput recituje Kiplinga):
“Gaz, gaz, gaz na, rijeci Kabul,
gaz na rijeci Kabul skriva mrak.
Užeta drž’ se samo, stići ćeš sigurno tamo,
na drugu stranu gaza kog skriva mrak.”
(Svi osim Ognjena izlaze svi iza zida, pretvarajući se u duhove. Ulazi Julija, staje ispred njega.)
OGNJEN
Valja li?
JULIJA
Aha.
OGNJEN
Ali?
JULIJA
Ognjen je bio strastveniji.
OGNJEN
Dobro. Idući put ću još nagaziti.
JULIJA
Hvala što se ne ljutiš.
OGNJEN
Zbog čega?
JULIJA
Zbog stalnog upoređivanja.
OGNJEN
Razumijem.
JULIJA
Odličan si. Stvarno.
OGNJEN
(s osmijehom): Hvala.
(Julija hoće da ode, pa se predomisli, gleda ga dugo)
JULIJA
Ogi?
OGNJEN
Hm?
JULIJA
Jesi li srećan?
OGNJEN
Kako to misliš?
JULIJA
Tako. Jednostavno. Jesi li srećan?
OGNJEN
Ja ne znam ni što to znači.
JULIJA
Ne znam ni ja.
(Julija mu poljubi obraz, pa izađe.)
SANJA
(dobacuje):Ogi! Reci još onu jednu Džejmijevu repliku!
OGNJEN
Koju?
SANJA
Onu kad recituje Rosetija!
OGNJEN
Važi! (okreće se publici) Vidi mi lice. Ime mi je Moglo Je Biti; Zovu me i Svršeno, Prekasno il’ Zbogom.
(Poklanja se.)
KRAJ
Ksenija Popović
